Anksioznost – šta uraditi


Šta je anksioznost ?

Anksioznost je poremećaj koji se definiše kao osećaj teskobe odnosno potištenosti, straha, nelagode, nervoze, treperenja. U ovo stanje osoba dolazi spontano ili usled stresnog dogadjaja ili perioda.

Ovo stanje koje karakteriše i visok stepen uznemirenosti, a često i straha, ponekad je posledica fizičke (a zbog toga i nervne) iscrpljenosti.
Potiskivanje emocija, kao i pokušaj da se kontroliše nekakva situacija ili odnos, po pravilu dovodi do anksioznosti. Možda Vaš pogled na trenutnu životnu situaciji nije u skladu sa onim što ste želeli od svog života ili se bojite starenja i/ili smrti?

Uvek je u pitanju emotivni odnos prema nečemu ili nekome i to je ono što treba razumeti. Ovde se ne misli na puko pojašnjenje od pedagoški nastrojenog terapeuta, već razumevanje svog stanja od same osobe koja je anksiozna.

Šta prvo uraditi ?

Vaša nervoza ne mora značiti da Vam je loše, a nervoza sama po sebi ne mora da znači kako su Vam potrebni anksiolitici da biste se smirili.

Umor na poslu, loša organizacija, izostanak vremena za odmor, može dovesti do stanja napetosti. Anksioznost te vrste se prevazilazi upravo odmorom i boljim iskorišćavanjem slobodnog vremena. Možda sada zvuči nemoguće, ali uvek postoji vreme za sebe, za par stranica knjige ili kratku šetnju.

Ako napetost i dalje postoji, onda je to uvek znak da nešto nije u ravnoteži sa Vašom prirodom. Potrebno je porazmisliti pre odluke o uzimanju leka iz grupe anksiolitika i probati prvo da sami sebi pomognete promenom u načinu života (regulisanje spavanja, fizička aktivnost, šetnja po prirodi, čitanje).
Ukoliko imate problem da zaspite, pokušajte da koristite sunđeraste čepove za uši koji se mogu kupiti u lancima radnji koje prodaju higijenske proizvode i proizvode za negu. Nervozne osobe često imaju problem što “sve čuju” i čepovi mogu puno pomoći u tom slučaju. (Vodite računa da ih koristite po uputstvu).
Kad Vas uhvati nervoza, savet je, takođe, da pogledate u nebo i vidite da li je možda oblačno ili je pun Mesec. Ako je promena vremena ili godišnjeg doba a Vi ste baš tada nervozni, velike su šanse da ste meteoropata. Ako nervoza i dalje traje, sledeći korak je upotreba prirodnih preparata na bazi valerijane i/ili nane.

Ali, pre svega pokušajte da razumete šta je to što Vas je učinilo nervoznom, odnosno od kada postoji to stanje u kom se nalazite. Da li je to nešto novo za Vas, ili se ciklično ponavlja? Da li je to nešto spolja ili je došlo „samo od sebe„, iznutra? Ako je problem spoljašnji, postavite se drugačije prema tom problemu. Ako je do Vas, svi su izgledi da bi trebalo da zahvalite simptomima koje imate, jer je došlo vreme da se promenite i da se vratite u sklad sa sopstvenom prirodom. Čovek najčešće tek kad je „muka“ odlučuje da uradi nešto po pitanju sebe i svog života, pa tako i naša duša pronalazi put za svoju poruku kroz bol i patnju.

Anksiolitici

Anksiolitici se ne smeju uzimati na svoju ruku i „po potrebi“, tj. kao aspirin, već u kontinuitetu ne duže od tri meseca i pod nadzorom. Odluka o korišćenju anksiolitika ne bi smelo da bude samo Vaša, već je neophodno mišljenje stručnog lica. Povremeno uzimanje benzodiazepina dovodi do mini apstinencijalnih kriza.

Uzimanje anksiolitika duže od tri meseca se preporučuje samo kod određenih tegoba.
U oba slučaja, prekid terapije ne sme biti nagao, već postepen i to na način da se svake tri nedelje smanjuje ukupna doza za 20 procenata i podrazumeva nadzor specijaliste.
Ne deluju svi anksiolitici podjednako na sve ljude i sve simptome. Ovo je važno pravilo kojeg se svako treba pridržavati. Kupovina lekova na svoju ruku, bez recepta i njihovo uzimanje može pogoršati Vaše opšte stanje.

Anksioznost – lečenje

Anksioznost je pratilac depresije

Anksioznost se leči razumevanjem svog stanja i spoznajom uzroka poremećaja. Kada ne postoji osoba od poverenja, prijatelj ili član porodice sa kojim bi se moglo popričati, potrebno je obratiti se za stručnu pomoć kako biste prevazišli (razumeli) svoju anksioznost. 

Psihoterapija treba da Vam omogući uvid u sebe i svoju dušu. Upornost je nešto što se podrazumeva kada razmišljate o psihoterapiji. Ako terapeut zna svoj posao, Vi biste odmah trebalo da osećate poboljšanje u smislu jasnoće svoje situacije, ali ne i što se tiče Vašeg nervnog stanja. Kod anksioznosti je potrebno razumeti da osim onog psihičkog dela priče, postoji i fizička, odnosno nervna strana. Tačnije, Vaš nervni sistem je skoro uvek u takvom stanju da je potrebno vreme kako bi se doveo u normalu, a kako biste mogli da svakodnevno funkcionišete i da kontrolišete sebe.

Ako Vašu anksioznost obeležavaju i napadi panike, onda je potreban duži period prevazilaženja navike (često opsesije) nastale tim epizodama.

Anksioznost se najlakše leči anksioliticima i uz pravilno doziranje, simptomi se mogu u potpunosti neutralisati. Ali, anksioznost nisu samo simptomi, a najlakši put često nije i onaj najbolji. Dešava se da se simptomatsko lečenje kreće u pravcu povećavanja doza lekova. Problem na osnovu kog je počeo da se razvija poremećaj u tom slučaju ostaje nedirnut, najčešće buja u kompleks, prerasta ponekad u depresiju ili panični poremećaj i predstavlja izazov za prevazilaženje.