Bipolarni poremećaj

Bipolarni poremećaj – po definiciji

Bipolarni poremećaj poznat ranije i kao manično-depresivni poremećaj (psihoza), predstavlja po definiciji postojanje promena raspoloženja koje variraju od depresivnog do maničnog. U depresivnoj fazi osoba se oseća tužno, bezvoljno, smanjene je aktivnosti, može imati suicidalne misli, anksiozna je, poremećeno je spavanje, ima problem sa koncentracijom… Kada se raspoloženje promeni i nastupi manična faza, osoba ima osećaj izrazite sreće, aktivnosti i puna je energije, odlikuje je loše rasuđivanje, brz govor, povećanje seksualnog nagona.. Ove promene mogu se smenjivati od nekoliko puta dnevno, do nekoliko puta godišnje.
„Iako je bipolarni poremećaj trajno stanje, osoba može održavati ravnotežu uz pomoć lekova i psihoterapije“ – najčešći je stav psihijatara.

Tipovi i simptomi

Razlikuje se nekoliko podtipova različite simptomatologije

Bipolarni poremećaj tip I – promene raspoloženja značajno utiču na posao, školovanje i odnose sa ljudima. Manične epizode mogu biti teške i opasne.

Bipolarni poremećaj tip II – ovaj tip je blaži od tipa I. Može se pojaviti povišeno raspoloženje, iritabilnost ili neke promene u funkcionisanju, ali osoba i dalje može da nastavi sa svakodnevnim aktivnostima. Umesto potpuno ispoljene manije, ove osobe imaju hipomaniju  koja je manje ozbiljna od manije. Kod ovog tipa periodi depresije traju duže od perioda manije.

Ciklotimija – ciklotimni poremećaj je blagi oblik bipolarnog poremećaja. Kod ciklotimije hipomanija i depresija mogu biti nagle, ali manija i depresija nisu toliko teške kao kod drugih tipova bipolarnog poremećaja.

Bipolarni poremećaj – faktori

S obzirom da psihijatrija nema odgovor na pitanje „Zašto nastaje bipolarni poremećaj?“, može doći do neadekvatnog dijagnostikovanja, a samim tim i neadekvatne terapije. Ovo je posebno bitno istaći ako se zna da se bipolarni poremećaj leči psihijatrijski kao psihoza, a da se depresija (koja može biti prava dijagnoza) tretira psihijatrijski kao poremećaj ponašanja, odnosno neuroza. Otuda i poseban oprez ima svako ko se stručno susreće sa ovim stanjem.
Kao najčešći uzroci na osnovu kojih nastaje bipolarni poremećaj navode se:

  • Blisko srodstvo kao što su roditelji ili braća i sestre sa bipolarnim poremećajem
  • Stresni periodi u životu
  • Zloupotreba droge ili alkohola
  • Velike promene u životu kao što je smrt bliske osobe
  • Prva polovina dvadesetih godina

Jungijanska terapija – put do razumevanja

Jungijanski terapeuti su uporedili maniju i depresiju u bipolarnom poremećaju sa Jungovim arhetipovima „Dečak“ i njegove enantidromije, odosno nesvesne suprotnosi – „Starca“.

„Dečak“ je definisan odlikama spontanosti, impulsivnosti, entuzijazma ili manije i simboliše se likovima poput Petra Pana ili grčkog boga Hermesa.
„Starac“ je objašnjen kao depresija i predstavlja ga rimski bog Saturn ili grčki bog Kronos. Jungijanci smatraju „Dečaka“ i „Starca“ kao koegzistentne bipolarnosti koje se pojavljuju u ponašanju i mašti svakog čoveka, ali se u neurotskim manifestacijama javljaju kao ekstremne oscilacije i kao jednopolna manifestacija. U slučaju ovakve suprotstavljenosti odnosa Dečak-Starac, terapijski zadatak je da se ove dve suprotnosti vrate nazad u odnos saradnje i „prijateljstva“.
Prihvatanje simptoma kao delova svoje ličnosti, razumevanje pravilnosti u promenama raspoloženja, uspostavljanje suživota između Hermesa i Kronosa, vodi ka preuzimanju kontrole nad sobom i svojim stanjem.

Samopomoć

Dovoljno sna 

Poremećaj sna može zapravo pogoršati mentalno stanje kod ovog poremećaja. Oni koji ne spavaju dovoljno noću, spavaju do kasno ili idu na spavanje sa nekim svetlom, imaju veću šansu da imaju simptome i, pored toga, depresiju. Savetuje se da se ne spava do kasno i da se spava kvalitetnije (tišina, mrak).

Drugi tretmani 

Omega-3 masne kiseline 

Omega-3 masne kiseline se takođe mogu koristiti kao tretman bipolarnog poremećaja, posebno kao dodatak lekovima. Početno kliničko ispitivanje od strane (Stoll et al) dalo je pozitivne rezultate. Pronađeni su ograničeni dokazi koji mogu da podrže korišćenje Omega -3 masne kiseline kao dodatka lečenju bipolarnog poremećaja za poboljšanje depresije, ali ne i manije.
Omega-3 masne kiseline mogu se naći u ribi, ribljem ulju, algama i u manjoj meri u drugim namirnicama kao što su laneno seme, ulje semena lana i orasi. Iako se o koristima od omega-3 masnih kiselina i dalje raspravlja, one su lako dostupne u apotekama i supermarketima, relativno jeftine, a imaju malo poznatih neželjenih efekata. 

Vežba 

Takođe je pokazano da fizička aktivnost ima antidepresivne efekte. Svaka aktivnost koja „oznoji“ ima blagotvorno dejstvo na fizički zdravu osobu. Osobe koje imaju zdravstvenih tegoba, trebalo bi da se konsultuju oko svojih mogućnosti, ali da nikako ne izbegavaju vežbanje.

Ketogenska ishrana umesto lekova

Ketogene dijete su dijete koje su bogate mastima a siromašne  ugljenim hidratima i koje teraju telo da koristi masti za energiju umesto šećera iz ugljenih hidrata. Ovo uzrokuje metabolički odgovor sličan onome koji se vidi u telu tokom posta. Opisana su dva slučaja (OVDE) u kojima je korišćena ketogena dijeta za lečenje bipolarnog poremećaja tipa 2. U oba slučaja, pacijenti se izjavili da je ketogenska ishrana bila efikasnija u lečenju poremećaja nego njihovi lekovi i da su pacijenti u stanju da više ne koriste lekove!
Nije jasno da li koristi od ishrane proizvode trajno poboljšanje simptoma (kao što je ponekad slučaj u lečenju epilepsije) ili da li bi takva ishrana trebalo da se nastavi u nedogled.

* Korišćenje teksta ili dela teksta dozvoljeno je uz jasno navođenje izvora