Jung & Perls

Karl Gustav Jung

Karl Gustav Jung je osnivač analitičke psihologije. Prema Jungu, čovek je kompleksno biće: seksualno i religijsko, nagonsko i duhovno, nesvesno i svesno, iracionalno i racionalno. Ličnost je određena prošlim zbivanjima, kao i planiranjem budućnosti. Nesvesno, za Junga, nije samo deponija rđavih nagona, nego je i izvor mudrosti. Pored ličnog nesvesnog, u čiji sastav ulaze mnogi kompleksi, u duševnom životu posebno važnu ulogu ima nasleđeno i nadlično, kolektivno nesvesno.

Ličnost se, po Jungu, razvija tokom celog života, ali je on posebnu pažnju posvetio procesu duhovnog razvoja u drugoj polovini života, kada se težište ličnosti pomera sa Ja na Sopstvo. Ovaj put spontanog samorazvoja i samoupotpunjavanja, na kojem se ličnost susreće sa svojom Personom, Senkom, Animom/Animusom i Mana—ličnošću, Karl Gustav Jung je nazvao individualizacijom. Ličnost je samoregulativni sistem koji se razvija pomoću mehanizma kompenzacije, kojim neprestano stremi sve potpunijoj ravnoteži.

 

Aktivna imaginacija

Jung je stvorio koncept aktivne mašte kao način za premošćavanje jaza između nesvesnog i svesnog dela čoveka. Pomoću mašte, fantazije, snova i meditacije, čovek je u mogućnosti doneti svoje nesvesno u sadašnjost kroz naraciju ili delovanje.

 

Kolektivno nesvesno

Jung je prvi koristio izraz kolektivnog nesvesnog kao sredstvo za opisivanje nesvesnog dela čoveka koji je izložen i povezan sa svakim živim bićem sa nervnim sistemom. Umesto da samo poseduje iskustvo iz naše lične istorije, kolektivno nesvesno organizuje celokupno iskustvo unutar vrste. Jung je verovao da je kolektivno nesvesno nasledno i svojstveno svakom biću. Kolektivno nesvesno sadrži mentalne slike
koje se ne mogu objasniti istorijski ili kroz iskustvo, već kao evolucijski
„proizvod“.

 

Karl Gustav Jung – Crvena knjiga

Revolucionarni pomak u razumevanju Jungovog učenja desio se štampanjem dugoočekivane knjige „Crvena knjiga„(The Red Book: Liber Novus) 2009.godine. Ovim delom unapređuje se razumevanje kolektivno nesvesnog, arhetipova, procesa individuacije… Spritulanost, mitologija, simboli… učvršćuju se kao stubovi na kojima počiva razumevanje ljudske duše.

 

Karl Gustav Jung – Izreke

  • Ja nisam ono što mi se dogodilo. Ono sam što sam izabrao da postanem.
  • Ako postoji bilo šta što bismo želeli da promenimo u našem detetu, prvo bismo trebali ispitati i videti, da to nije nešto što trebamo promeniti u nama samima.
  • Ništa po čoveka nije gore nego da bude potpuno shvaćen.
  • Zdrav čovek ne muči druge. Oni koji su mučeni po principu se pretvaraju u mučitelje.
  • Tvoja vizija će postati jasna tek kada pogledaš u svoje srce. Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se.
  • Žalosna je istina da se čovekov život istinski sastoji od sklopa nepomirljivih suprotnosti – dana i noći, rođenja i smrti, sreće i nesreće, dobra i zla. Mi čak nismo ni sigurni da će jedna prevagnuti nad drugom, da će dobro nadvladati zlo, a radost suzbiti patnju.“

 

Geštalt psihoterapija – Fric Perls

Naziv geštalt potiče od nemačke reči koja znači celovita forma, celina, oblik. Geštalt posmatra ljudsko biće kao jednu celinu koja se sastoji iz više delova. Kognitivni, telesni i emocionalni deo nas ravnopravno postoje i čine građu od koje smo sastavljeni.
Oni nisu razdvojeni, već su isprepletani i direktno utiču jedni na druge. Naše psihološko stanje odražava se na naše telo koje opet ima snažan uticaj na našu psihu. Emocije utiču na to kako razmišljamo, ali i na fizičke doživljaje. Način na koji vidimo sebe utiče na to kako ćemo obojiti sliku sveta oko nas.

 

U terapijskom odnosu rastu i klijent i terapeut. Svaki klijent je poseban i
donosi nam nešto novo. Život svakog klijenta je nova priča koju moramo
uvažiti, a svakog klijenta prihvatiti. To je credo svake psihoterapijske
prakse.  Geštalt terapija puno radi na postizanju i povećanju svesnosti o
našim osećanjima i obrascima ponašanja. Pre svega moramo biti svesni sebe i načina na koji funkcionišemo ako želimo nešto da menjamo ili poboljšamo.

Geštalt veruje u potencijal svakog pojedinca da bude dobro, da živi zadovoljavajućim i ispunjavajućim životom, stvara zdrave i autentične međuljudske odnose, rešava svoje probleme i suočava se sa teškoćama. Često, međutim, tokom detinjstva, a i kasnije, nešto se desi i prekine ovaj prirodni proces i osoba sa zaglavi sa slikama i  uverenjima o sebi i svetu, sa obrascima ponašanja i osećanja koja postaju prepreke na tom putu. Da bi se prepreke uklonile, moramo prvo da ih ugledamo i istražimo, moramo da razumemo kako i zašto su nastale i kako utiču na naše živote u sadašnjem trenutku.

 

Fric Perls – Izreke

  • Nisam na ovom svetu da bih ispunio očekivanja drugih ljudi, niti osećam da svet mora živeti zbog mojih.
  • Niko ne može podneti istinu ako mu se to kaže. Istina se može tolerisati samo ako je otkrijete sami, jer onda ponos otkrića čini istinu ukusnom.
  • Ne možete postići sreću. Sreća se događa i prelazna je faza. Zamislite kako sam se osećao srećno kad sam dobio olakšanje od pritiska bešike. Koliko dugo je ta sreća trajala?
  • Hiljadu praznih lica ne ispunjavaju praznu sobu. “
  • Ti si ti, a ja sam ja, i ako se slučajno nađemo, to je lepo.