Panični poremećaj

Iako se smatra da je panični poremećaj nastao kao posledica straha od smrti, praksa je pokazala da je to površinski nivo ovog problema i da se u pozadini takođe krije strah, ali strah od života.

Do prvog napada panike dolazi najčešće u nimalo uzbudljivim situacijama kao što je vožnja u gradskom prevozu, na ulici, u dnevnoj sobi ili kupatilu, krevetu.
Napadi panike mogu se gledati kao preko potrebni unutrašnji mehanizam koji nas opominje na potrebnu budnost, napetost, uzbuđenost za ono što dolazi. Na žalost, naša najčešća reakcija je da taj mehanizam ugušimo. Ovim gušimo mogućnost promene, razumevanja, rasta.

Napad panike – definicija

Panični poremećaj je stanje koje za razliku od drugih nervnih poremećaja ima svoj jasan početak. Ključ za razumevanje i prevazilaženje napada panike jeste trenutak života u kome se dešava prvi napad. On se dešava uvek kada nešto ne radimo u skladu sa sopstvenom prirodom.

Panični poremećaj nastaje napadom panike koji svako od onih sa dijagnostikovanim paničnim poremećajem jako dobro pamti. Napad panike je jasno određen, vremenski ograničen, sa simptomima koji se najčešće opisuju kao – umiranje.
Panični poremećaj je zapravo opsesivno stanje nastalo nakon prvog napada panike i uvek prati niži stepen samopoštovanja i sigurnosti u sopstvene kapacitete.
Učestalost paničnog poremećaja je 1.5-6% od ukupne populacije i 2-3 puta je veća kod žena.

Napad panike – simptomi

Prva asocijacija u najvećem broju slučajeva je smrt, pa onda problem sa srcem, problem sa pritiskom, nesvestica itd. Međutim, kao najčešći uzrok prvog napada panike je nervni umor. Svi opisani simptomi napada panike: znojenje, aritmija, tahikardija, bol u grudima, drhtavica, gušenje… vezani su za autonomni nervni sistem, odnosno onaj deo nervnog sistema koji nije u našoj kontroli.

Ovi somatski simptomi su posledica povišenog tonusa simpatikusa, a do toga dolazi usled dugotrajne anksioznosti (ili kraće akutne, ali jakog intenziteta), duže nesanice ili hronične depresije koja prouzrokuje i manjak samopouzdanja. Pored ovoga, razlog može biti i fizički umor, ali i korišćenje alkohola, cigareta, većih količina kafe i opojnih sredstava. Ovo sve ako pokušavamo da neurološki priđemo ovom poremećaju. Akcenat ipak stavljamo na simboliku i trenutak života u kom se prvi napad dešava.

Pravilnosti

Sam napad panike nastaje brzo i dostiže vrhunac za do 10 minuta. Napadi panike imaju tendenciju da se ponavljaju u nepravilnim intervalima i mogu biti udruženi sa agorafobijom ili nekom od fobija.

Ono što se pokazalo u praksi je da postoji povezanost ovog poremećaja i cervikalnog, odnosno vratnog sindroma! Tačnije rečeno, osobe koje imaju panični poremećaj, po pravilu imaju problem i sa vratnom kičmom. Ako se uzme u obzir da je kičmeni stub obmotan nervima, bilo kakva deformacija kičmenog stuba može dovesti do nepravilnog pražnjenja nerava, pa tako i postati pogodno tle za prvi napad panike. Poremećaj kičmenog stuba trebalo bi tretirati fizikalnom terapijom.

Pored ovoga, primećeno je da i jedan broj pacijenata ima nedijagnostifikovanu želudačnu kilu (hiatus hernia) koja prelaskom u grudnu duplju kroz otvor na dijafragmi pritiska srce i može izazvati aritmiju ili osećaj bola u jednjaku (usled ulaska želudačne kiseline u jednjak). Oba ova simptoma se, po pravilu, povezuju sa srčanim problemom, tako da pacijent ostaje u “kardiološkoj” priči dugo vremena, strahujući od infarkta. Kod ovakvih stanja, a gde je EKG-om i ultrazvukom potvrđeno da je sa srcem sve u redu, potrebno je pristupiti endoskopskom pregledu želuca i ustanoviti da li osoba ima želudačnu kilu.

Strah od visine

Kada se nalazimo na mostu ili na vrhu zgrade ili na planini, a imamo strah od visine nastao napadima panike, promenom percepcije moguće je dosta postići u prevazilaženju ovog poremećaja. Naime, ono što je činjenica je da se sa visine vidi mnogo više nego što možemo da vidimo stojeći u prizemlju. Naše oko vidi mnogo više detalja i kod osoba koje su nervozne ova količina informacija mora da izazove reakciju uzbuđenosti. Ako bi se ta reakcija razumela kao uzbuđenost umesto kao strah, stvorila bi se odlična podloga za prevazilaženje paničnog poremećaja.

Panični poremećaj – lečenje

Panični poremećaj se leči psihoterapijom! Poremećaj se pre svega treba prihvatiti, a ne opirati mu se. Racionalizovanje prvog napada, to jest njegovo pojašnjenje predstavlja prvi korak u rešavanju ovog poremećaja. Idealna je situacija da se osoba koja doživi prvi napad panike odmah obrati za pomoć stručnom licu (psihologu, psihoterapeutu, psihijatru), ali se to po pravilu ne dešava. Uvek je slučaj da se napad panike doživi kao sve samo ne nervni problem.
Lečenje ovog poremećaja može biti dugotrajno, pod pretpostavkom da se osoba sa ovim poremećajem javila stručnom licu nakon dužeg perioda po prvom napadu panike. Ako je napad panike prerastao u panični poremećaj, odnosno opsesiju, tretman zahteva puno strpljenja i spremnosti da se problem prevazidje.
Bitno je zapamtiti 3 zlatna pravila kada je panični poremećaj u pitanju:

  1. Niko nije umro od napada panike.Ne postoji zabeleženo u teoriji niti praksi da je neko umro od ovog poremećaja. Osećaj je blizak umiranju, ali se to ipak nikad ne desi tokom napada.
  2. Napad panike ne traje duže od 10 minuta.Ovo je bitno zapamtiti, jer kad počne epizoda, ova informacija koja je zasnovana na sopstvenom iskustvu, može biti od velike pomoći. Epizode se mogu ponavljati jedna za drugom, ali jedan napad panike ne traje duže od 10 minuta.
  3. Iskustvo.Osoba koja ima panični poremećaj ima već iskustvo sa napadima panike i sama ZNA da se prethodni put nije desilo da umre ili poludi, kao i da je napad vremenski ograničen.

Psihoterapija se bavi i prevazilaženjem depresije i/ili anksioznosti u koju je osoba zapala, često i zbog ne razumevanja svog stanja.
Kao i kod drugih stanja koja opisujemo kao nervni poremećaji, tako nam i ovo stanje pomaže da razumemo sebe. Ima razloga zašto nam se dešava panični poremećaj na način koji je specifičan baš za nas, sa simbolikom koja nam govori šta nije u skladu sa sopstvenom prirodom.
Panični poremećaj se UVEK javlja u vremenu bitnih odluka ili pred nekakve važne životne periode. Ponavljamo, ako ne postoji stresni momenat, već neka vrsta letargije, dosade, onda je panični poremećaj dobrodošao da nas opomene kako uzaludno trošimo vreme koje nam je dato.
Svoj prvi  termin psihoterapije možete zakazati u savetovalištu Mastermajnd.

Lekovi

Lekovi izbora su antideresivi iz grupe SSRI uz efikasnost kod oko 60% bolesnika, koja počinje posle 3, a dostiže maksimum tek za 6 nedelja. Benzodiazepini su dobri za brzo početno smirenje, ali se pri hroničnoj primeni razvija zavisnost.  Alprazolam je ranije bio lek izbora, ali se pokazalo da ima veliki potencijal zavisnosti, pa je u prvi plan došao klonazepam. Praksa je pokazala da je klonazepam (rivotril) takodje lek koji stvara zavisnost koja se teško prevazilazi.

U oba slučaja (antidepresivi i anksiolitici) treba napomenuti da se njihovom upotrebom bez istovremene psihoterapije ne prevazilazi panični poremećaj, već se isti maskira i njegovo rešavanje se ostavlja za trenutak kad osoba koja uzima lekove odluči da ih više ne koristi. Tada se po nekom pravilu dešava da simptomi budi jači nego pre početka upotrebe lekova.

Samopomoć

Redovno vežbanje, dovoljno sna, otklanjanje tegoba vratnog sindroma i/ili želudačne kile, izbegavanje ekrana pre spavanje, može pomoći da se nervno oporavimo, a onda je i rešavanje paničnog poremećaja lakše.