Uvod u psiho-onkologiju

Psihoonkologija (ili psiho-onkologija ili psihosocijalna onkologija) svrstava se u naučne discipline u okviru medicinskih nauka. Kao takva, trebalo bi da bude predmet interesovanja pre svega medicinskog osoblja u zdravstvenim ustanovama koje se bave onkološkim pacijentima. Lekari, medicinske sestre, medicinska braća i tehničari u bolnicama, psihoonkolozi, kao i negovatelji u palijativnim centrima, predstavljaju osobe koje svakog dana rade sa onima koji su oboleli od maligniteta (kancera), ali i njihovim porodicama.

Psihoonkolozi danas sve više imaju pacijente koji uspešno prolaze kroz ceo proces lečenja i bivaju u potpunosti izlečeni. Takođe, povećano je i očekivano vreme do pojave recidiva kod nekih oblika malignih bolesti. Ako se složimo da čovek po svojoj prirodi uči celog života, tako je i period od saopštavanja dijagnoze pa do izlečenja (u tom slučaju), vreme kada je moguće da se promene životne navike i nastavak života provede u većem miru sa samim sobom, da se bude bolja i srećnija osoba. Ipak, kancer i dalje ostaje usamljen na prvom mestu najtežih bolesti današnjice i najverovatnije je da danas svaka osoba ima na direktan ili indirektan način iskustvo sa njim.

Danas se neke vrste karcinoma mogu u potpunosti izlečiti. Karcinom debelog creva i prostate, na primer, ako se otkrije na vreme, u potpunosti je izlečiv. Rana dijagnostika, generalno, spada u najefektivniji pristup lečenju raka. Zahvaljujući razvoju medicine, žene su u mogućnosti da rade redovna snimanja dojki i na taj način spreče razvoj eventualno malignog oblika tumora u fazu koja nije izlečiva. Pored ovoga, danas postoje i vakcine protiv HPV (humani papiloma virus), glavnog uzročnika nastanka raka grlića materice, ali i uzročnika nastanka karcinoma usne duplje i grla, kojima se vakcinišu deca uzrasta od 9 godina i više (u zavisnosti od države), kao i protiv hepatitisa B, koji može dovesti do raka jetre.
Razvojem svesti o važnosti zdrave ishrane i redovnog vežbanja, sve više ljudi vodi računa o tome šta jede i okreće se fizičkim aktivnostima u prirodi ili zatvorenom prostoru. Iako postoji mišljenje da je zdrav način života vezan za materijalni status, pre bi se reklo da skoro svako ko je fizički zdrav može uticati na promenu svakodnevnih navika i time pomoći svom organizmu da bude otporniji na patološke promene.
Pored ovog fizičkog aspekta, smatramo da je psihički kvalitet života barem podjednako bitan u prevenciji razvoja teških bolesti.
Studija u kojoj je učestvovalo 2163 ispitanice (Cooper-Faragher) ukazuje na to da određene vrste strategija prevladavanja (koping strategije), kao i crte ličnosti predisponiraju neke žene na povećani rizik od razvoja raka dojke. Utvrđeno je da je jedinstveni, veliki životni stresni događaj potencijalno mnogo štetniji od redovnog stresa, pogotovo ako osoba nije bila u mogućnosti da eksternalizuje svoje emocije i dobije odgovarajuću pomoć i savetovanje. Iako postoje poteškoće u merenju stresa, pretpostavlja se da je imuni sistem medijator putem koga stres fiziološki utiče na razvoj karcinoma dojke.
Istraživanja iz 1999. (Kiecolt-Glaser) sugeriše da je psihološki stres direktno povezan s imunološkim odgovorom (smanjenjem broja receptora) i da je to onda povezano sa slabijim oporavkom DNA koja je ovom prilikom oštećena, a što na kraju rezultira malignom alteracijom i apoptozom ćelija, odnosno njihovom smrću Indirektni dokaz ove hipoteze ogleda se u biološkim efektima koji su rezultat psiholoških intervencija, a koje dovode do prestanka pušenja, smanjenja zloupotrebe alkohola, regulisanja spavanja, kvalitetnije prehrane, primerene fizičke aktivnosti i saradnje s medicinskim timom.
Ne može se ne primetiti da se pomalo menja stari trend, te da se psihološki faktori u većoj meri sada nego u prošlosti, uključuju u nove studije koje se bave proučavanjem fizioloških stanja koja dovode do razvoja bolesti.
Maligne bolesti se danas leče i tretiraju na više načina. Pored hirurgije, tu su i hemioterapija, zračenje, imunoterapija i hormonalna terapija. Svi ostali načini smatraju se tradicionalnima i tu se misli na homeopatiju, fitoterapiju i slično.
Važno je istaći da pacijent ima pravo da izabere kojom vrstom terapije želi da se leči. Pre početka lečenja, pacijent potpisuje saglasnost za primenu određene terapije i biva upoznat sa očekivanjima lekara, kao i neželjenim dejstvima terapije. Ovo pitanje će se takođe obraditi u delu rada koji se tiče konkretnih etičkih izazova u psihoonkologiji.

Ako pokušamo da pojednostavimo, reći ćemo da su predmet psihoonkologije:

– Psihološki činioci u nastanku bolesti, lečenju i oporavku od maligne bolesti.
– Psihološki rad sa pacijentima obolelim od maligne bolesti i njihovim porodicama
– Psihološki rad sa decom obolelom od kancera
– Psihološki rad sa medicinskim osobljem uključenim u rad sa onkološkim pacijentima.

Smatramo da se psihoonkoologom može nazvati osoba koja se profesionalno bavi barem dvema od navedenih tačaka.
Psihoonkološki tim po pravilu bi trebalo da čine:
– Lekari (internisti, hirurzi, onkolozi, radiacioni onkolozi)
– Ostalo medicinsko osoblje (medicinske sestre, medicinska braća, tehničari)
– Psihoonkolozi
– Socijalni radnici
koji imaju svoja jasna zaduženja i međusobno se pomažu.

* Korišćenje teksta ili dela teksta dozvoljeno je samo uz jasno navođenje izvora